Proširene vene - uzroci, simptomi i savremeno lečenje

Proširene vene 

Proširene vene ( variksi ) su izdužene, nepravilno proširene, izvijugane vene kojima je struktura zida promenjena.Proširene vene ( varikozni sindrom) je često oboljenje. Možda je to i najmasovnije  oboljenje savremenog čoveka. Od bolesti vena leči se 10-30% ukupne populacije, a bolesne vene su prisutne kod 50-55% odrasle populacije. Posle šezdesete godine učestalost venskih bolesti po polu se izjednačava. Zna se da 10%  ljudi na zemaljskoj kugli ima simptome hronične venske bolesti, a 1% ljudi u svetu posle šezdesete godine ima vensku ranu, što je oko 50 miliona ljudi.

Proširene vene - uzroci nastanka

Čovek je jedino biće na planeti koje ima bolest proširenih vena. Uspravan stav i dvonožno kretanje otežavaju kretanje krvi iz nogu prema srcu usled sila Zemljine teže, što je značajan razlog nastanka bolesti proširenih vena.

• Nasledni faktor - nasleđuje se slabost vezivnog tkiva, tj zidova vena, kao i slabost ili nepostojanje zlistaka unutar vena, koji su neophodni za normalnu funkciju vena.
• Upala - Stanja koja su praćena sa trombozama vena dovode do ožiljnog menjanja zidova vena i zalistaka unutar vena, tako da je oslabljeni zid vena podložan širenju, tj deformaciji.
• Profesija - Neke profesije ( frizeri, lekari,konobari, pakari) su predodređene za razvoj ove bolesti, i to ona koja  su vezana za dugotrajno stajanje, podizanje teških tereta,dugotrajno sedenje i slično.
• Neka bolesna stanja

Ko oboljeva od proširenih vena 

Od bolesti proširenih vena oboljevaju osobe svih uzrasta. Najveća učestalost ove bolesti je ipak u populaciji između  20-40-te  godine, kada je radna i životna sposobnost najveća.

Bolest proširenih vena je progresivna i često daje komplikacije, što značajno može umanjiti radnu sposobnost, dovodeći nekad  i do invalidnosti.Zato je neophodno sprovesti adekvatno i pravovremeno lečenje.U protivnom, posledice nelečenog varikoznog sindroma, mogu predstavljati ozbiljan medicinski i socijalni problem.

U razvijenim zemljama Zapada, sa dobro organizovanom zdravstvenom zaštitom, od ukupnog budžeta za zdravstvo 2,5% se troši na lečenje hronične venske insuficijencije.

Gde se javljaju proširene vene 

Proširene vene se najčešće javljaju na nogama ( potkolenice), mada se mogu javiti i na drugim delovima tela.Neretko se i na dubokim venama mogu pojaviti proširenja sa deformisanim zidovima vena.Kod nekih bolesti proširene vene se javljaju i na unutrašnjim organima ( jednajk, želudac, creva ). 

Koji su simptomi i vrste proširenih vena

Proširene vene se mogu manifestovati na dva načina:

Proširene vene bez simptoma 

sem vidljivih proširenih vena, pacijenti nemaju tegoba

Proširene vene sa simptomima 

• Otok potkolenica koji u toku noći nestane, sa napredovanjem bolesti je sve izraženiji, a  u uznapredovaloj bolesti se ne povlači ni tokom noći;
• Težina u nogama - naročito posle dužeg stajanja, u početku blagog stepena, a kasnije nesnosna težina nogu sa napetošću listova i osećajem da će „noga pući“
• Grčevi u listovima – sve izraženiji kako bolest napreduje, posebno izraženi noću, nekada toliko jaki da mogu izazvati rupturu mišića. Uzrok grčeva je nagomilavanje mlečne kiseline u mišićima, zbog zaostajanja krvi u nogama, na terenu proširenih vena.
• Promena kvaliteta kože – zbog zaostajanja krvi i izlivanja pigmenta gvožđa (hemosiderin) u tkivima, dolazi do promena izgleda, a kasnije i kvaliteta kože. Zbog toga je koža podložna lakim povredama i teškom zarastanju.
• Rane -  zbog dugotrajne venske bolesti i narušene ishrane kože, otvaraju se rane, najčešće na unutrašnjij strani potkolenice, neposredno iznad skošnog zgloba.Rane nastaju   u sled beznačajne povrede ili čak i spontano i ne vrlo teško zarastaju.
• Upala – ( tromboflebitis ) Kod izraženih proširenih vena često dolazi do zgrušavanja krvi u njima sa razvojem površne upale (tromboflebitis). Upala  se može širiti duž glavnog stabla vene prema preponi, a nekada tromb može sa površne da uđe u duboku venu ( ascedentni tromboflebitis). U tom slučaju potrebna je hitna hirurška intervencija.
• Krvarenje – zbog istanjenja kože iznad proširenih vena vrlo često i mala povreda ( nekad i bez povrede ) dovede do izraženog krvarenja, koje može da bude i dramatično za pacijenta.

Dijagnostika proširenih vena

• Klinički pregled - najvažnija je procena vaskularnog hirurga stepenu razvoja bolesti i modusima daljeg najesfikasnijeg lečenja
• Dopler krvnih sudova-  ovim pregledom se stiče uvid u funkciju dubokih vena, a najvažnija je procena funkcionalosti zalistaka glavnih površnih vena sa naglaskom funkcionalnosti zalistka na samom ušću u duboku venu. Ovaj zalistak  sprečava vraćanje krvi iz duboke vene u površnu venu.
• Kontrasna flebografija – retko se koristi za procenu stanja dubokog venskog sistema.
• Magnetna flebografija dubokih vena – retko se koristi za objektiviziranje dubokog venskog sistema.

Kako se leče proširene vene 

Metode lečenja proširenih vena su:

Neoperativne metode lečenja proširenih vena

• Terapija lekovima – primenjuje se grupa lekova koji jačaju zidove vena ( venotonolitici ), Sa podizanjem tonusa zidova vena, popravlja se oticnje venske krv ka srcu, tako da se tegobe smanjuju ( manji otok, ređi grčevi, manji osećaj težine u nogama )
• Kompresivna terapija – pravilna upotreba elastičnih čarapa ili zavoja imitiraju operaciju, tj  smanjuju zastoj krvi u proširenim venama, a time se tegobe smanjuju. Važno je čarape ili zavoje postaviti na noge pre nego što pacijent ustane iz kreveta ( dok su površne vene prazne)
• Skelozantna terapija – cilj ove tarapije je da se određenim lekovima, sklerozansima, izazove prolazna hemijska upala zida vene, koja se završava izlečenjem, stvaranjem ožiljka i zapušenjem vene. Ovom terapijom se mogu tretirati površne vene i kapilari uz oprez da sklerozantno sredstvo ne ode u duboke vene.

Sve ove mere se mogu kombinovati i nihovo pravilno sprovođenje može mnogo da olakša svakodnevni život pacijenata, a svakako treba savetovati i pravilan režim kretanja, izbegavanje dužeg stajanja, sedenja, a posebno sedenja sa prekrštenim nogama.

Operativne metode lečenja proširenih vena

Ukoliko preventivne i ostale mere lečenja ne daju željene rezultate, primenjuju se hirurške metode lečenja proširenih vena.

Operativne metode lečenja treba primenjivati i preventivno, radi sprečavanja komplikacija: tromboflebitisa, hroničnog venskog otoka, rana, krvarenja i velikog estetskog naruženja.

Hirurški metod lečenja proširenih vena je najuspešniji metod lečenja bolesti.

Operacijom se moraju rešiti funkcionalni i estetski  problemi proširenih vena. 

Komplikacije koje se mogu javiti kod osoba sa proširenim venama

Proširene vene sem estetskog, predstavljaju i funkcionalni problem, koji može biti praćem i sa komplikacijama.Najčešće komplikacije su:

• Promena kvaliteta kože

Zbog zaostajanja krvi i izlivanja pigmenta gvožđa ( hemosiderin ) u tkivima, dolazi do promene izgleda, a kasnije i kvaliteta kože. Tako izmenjena koža je podložna lakom povređivanju i teškom zarastanju. 

• Upale ( tromboflebit )

Kod izraženih proširenih vena često dolazi do zgrušavanja krvi u njima sa razvijem površne upale.upala ) tromboflebit) se može širiti duž glavnog stabla vene prema preponi,a nekada tromb može da uđe iz površne u duboku venu ( ascedentni tromboflebitis).

U tom slučaju je potrebna hitna hirurška intervencija.

Upala ( tromboza) dubokih vena je oboljenje opasno po život, koje dovodi do hroničnog otoka noge, sa velikim rizikom da se deo tromba otkači i izazove plućnu emboliju.

Ponovljene upale vena vrlo često ukazuju na postojanje bolesti pankreasa ili tumora u trbuhu.Zbog toga je potrebno kod ovih bolesnika sprovesti dodatnu dijagnostiku. 

• Krvarenja

Zbog istanjene kože iznad površnih vena vrlo često i mala povreda (nekad i bez povrede ), dovodi do izraženog krvarenja, koje može biti i dramatično za pacijenta.

• Rane

Zbog dugotrajne venske bolesti i narušene ishrane kože, otvaraju se rane, najčešće na unutrašnjoj strani potkolenice, neposredno iznad skošnog zgloba. Rane nastaju usled beznačajne povrede kože ili čak i spontano i vrlo teško zarastaju.