Operacija vena bez reza

Bilje i zdravlje

Proširene vene ( variksi ) su estetski ali i ozbiljan zdravstveni problem. Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da gotovo trećina populacije ima problema sa venama. Žene su češće na udaru, naročito one koje imaju genetsku predispoziciju, a dodatni rizik su gojaznost, trudnoća, smanjena fizička aktivnost, kontracepcija, dugotrajno stajanje. Posle 60. godine, učestalost venskih oboljenja podjednako je zastupljena kod oba pola.

" Činjenica je da od venskih bolesti najčešće oboljevaju osobe između 20 i 40 godina, koje su radno i životno najsposobnije " , kaže u razgovoru za "Bilje i zdravlje" dr Miroljub Drašković, opšti i vaskularni hirurg Poliklinike "Dr Drašković".

Ovo relativno lako oboljenje može brzo da napreduje i daje česte komplikacije, što umanjuje radnu sposobnost i vodi do invalidnosti. Lečenje proširenih vena ( Varikoznog sindroma ) često nije uspešno, tako da proširene vene predstavljaju ozbiljan medicinski i socijalni problem.

Proširene vene - simptomi i komplikacije

Brojni simptomi ukazuju na ovu bolest. Po spoljašnjem izgledu, proširene vene mogu biti cilindrične, zmijolike ili vrećaste.

Klinički mogu biti bez ili sa komplikacijama.

Kod prvih, u početku nema nikakvih smetnji. Tek kasnije se javlja osećaj težine u nogama, zamor, neodređeni bolovi, grč u listovima. Tegobe se pojačavaju stajanjem, smanjuju hodanjem, a iščezavaju u ležećem položaju.

Kada proširene vene prate i dodatne komplikacije u početku se javljaju otoci koji noću nestaju. Kasnije se javlja i dermatitis, odnosno upala kože potkolenice sa hiperpigmentacijama, svrabom, ljuštenjem kože i mogućom infekcijom koja se lako razvija na ovakvoj koži. Dermatitis često prethodi otvaranju rana na potkolenici, koje su najčešće sa unutrašnje strane i često ih ima više. Veoma teško zarastaju sve dok se ne otkloni uzrok nastanka.

Upala samih vena, ili tromboflebtis je česta komplikacija proširenih vena koja nastaje iznenada. Može da se javi usled dugog sedenja. Opasno je da se upala i tormboza površinskih vena prenese na duboke vene, jer je plućna tromboembolija tada češća.

Lečenje proširenih vena

Proširene vene leče se neoperativno ili operativno. U neoperativne metode lečenja spada elastična kompresia ( zavoj ili čarape ), sklerozantna terapija i primena odgovarajućih medikamenata: antibiotici, venotonolitici, antiagregacioni lekovi.

Cilj hirurškog lečenja je da se ukolne razlozi nastanka varikoznog sindroma. Ukoliko se krv vraća iz dubokih vena u površne, operacijom treba te veze prekinuti.

Venski tokovi - kvar mehanizma

Vene vraćaju krv siromašnu kiseonikom iz svih delova tela do srca. Kontrakcijom mišića nogu, krv se iz nižih delova tela šalje nazad do centralne pumpe u telu. Vene imaju zalistke koji omogućavaju da se krv kreće samo u jednom smeru - ka srcu, i sprečavaju da se krv vraća nazad. Međutim, ako zalisci ne rade dobro, ne zatvaraju prečnik vene, krv se vraća na dole. Dragocena tečnost sakuplja se u ovim venama, koje se pod pritiskom šire i na taj način oštećuju. Kako se venski zalisci ne mogu zameniti, niti popraviti hirurškom intervencijom, jedino rešenje je da se vene uklone.
 

Operacija vena

Operacija vena - klasična metoda

Klasična metoda lečenja ( Striping VSM ) je danas najzastupljenija metoda lečenja u našoj zemlji. U svetu se ona sve manje primenjuje jer postoje i druge metode lečenja koje su manje invazivne, istog efekta, ali i trenutnog oporavka koji podrazumeva i brži povratak poslu.
 

Operacija vena - savremene metode

Pre svega, to su operacije prošireih vena metodom radiotalasa ili laserom. Korišćenjem energije radiotalasa ili laserske svetlosti i oslobađanjem toplote, postiže se isti efekat kao kod klasične operacije, ali bez rezova i postoperativnih poteškoća koje prate klasično hirurško lečenje.
Ove operacije spadaju u grupu minimalno invazivnih hirurških procedura kojim se koriguje reverzni tok krvi iz dubokih vena u površne na mestu gde se one spajaju. Po zatvaranju glavne vene radiotalasima ili laserom, ona, i sve njene pritoke, splasnu ili kolabiraju, tako da je već posle nekoliko dana očigledan veliki estetski efekat.

Anetsezija kod operacije vena savremenim metodama

Operacija vena radio talasima traje 30 do 60 minuta, a može se raditi u svim vrstama anestezije, ali je najbolji izbor takozvana tumescenslokalna anestezija ( TLA ).

Specijalni rastvor koji sadrći anestetik, bikarbonate i adrenalin , ubrizgava se oko glavne vene, tako da je ova procedura potuno bezbolna i pacijent odmah po sprovođenju operacije ustaje, hoda i odlazi kući. Na posao može da se vrati već posle 24 do 48 časova od operacije. Oporavak je praćen najmanjim mogućim bolovima, a zbog ranog ustajanja, komplikacija, kao što su tromboze ili embolije praktično i nema.

Operacija radio talasima već se radi u nekim centrima u zemlji, a do kraja godine u Beogradu će početi da se primenjuje metoda uklanjanja vena vodenom parom, tako da će Srbija biti među prvim zemljama u Evropi u kojoj će se ova procedura izvoditi. Za sada se vodenom parom vene operišu samo u Nemačkoj i Austriji, zaključuje dr Miroljub Drašković.

Napomena: Tekst je objavljen 05.11.2010 godine, a već krajem te godine u"Poliklinici " DrDrašković" usvojena je procedura za izvođenje operacija vena vodenom parom , na zadovoljstvo svih pacijenata poliklinike. Time je poliklinika postala jedinstvena ustanova na balkanu u kojoj se sprovodi ovaj najsavremeniji metod lečenja proširenih vena.