Gotovo trećina svetske populacije ima problema sa venskim oboljenjima.
Variksi ili proširene vene predstavljaju izdužene, nepravilno…
Lečenje proširenih vena je moguće uz više operativnih i neoperativnih metoda. U početnim stadijumima bolesti neoperativne metode ( konzervativna, sklerozantna ili terapija medikamentima ) mogu dati određene rezultate. Međutim, potpuno uklanjanje proširenih vena se uglavom sprovodi operativnim metodama.
Uopšte uzevši, hirurško lečenje proširenih vena daje odlične rezultate. Pacijent idealan za operativno lečenje proširenih vena je onaj kod koga je dijagnostifikovano samo oboljenje površinskih vena ( zdrave spojnice i duboke vene ). Pogodan za hirurško lečenje je i onaj pacijent kod koga su zdrave duboke vene, a oštećene spojnice.
Postoji vise metoda za operacije vena koje daju različite rezultate. Operacija vena klasičnom metodom je u našoj zemlji najpopularnija, ali se u svetu sve ređe koristi, iz razloga što su usvojene druge savremene operativne metode kao što je operacija vena vodenom parom, koje daju dosta bolje rezultate, brži oporavak, i trenutnu radnu sposobnost. Iako smo u našoj bolnici među prvima u Evropi, a sigurno prvi na balkanu usvojili i u kliničkim procedurama počeli da primenjujemo savremene metode lečenja, ovde ćemo ipak nešto reći o klasičnoj metodi operacije vena.
Kod ove operacije hirurški se pristupa ušću glavne površne vene u duboku venu noge ( prepona) i podvezuje se čime se sprečava vraćanje krvi iz dubokih vena u površne. Drugim rezom se iznad članka prepariše početni deo glavne vene i odgovarajućim sondama se čitava vena fizički odstranjuje.Dodatnim rezovima se odstranjuju proširene vene koje su pritoke glavnoj površnoj veni.
Nedostaci SVM operacije su u velikoj traumi, brojnim rezovima i šavovima na koži, što usporava oporavak.Nije zanemarljiv ni slabiji estetski rezultat.
Operacija se izvodi u lokalnoj, TLA anesteziji ( rastvor sa anestetikom koji se ubrizgava pumpom u prostor oko proširenih vena ).
Osnovna mana klasične metode operacije vena je produženi period oporavka ( otprilike oko 3 nedelje mada je to individualno za svakog od pojedinih pacijenata ). Pored toga, nakon odstranjivanja dela vene, preostali deo vene šalje hemijske signale za potrebom za stvaranje nove vene ( neovaskularizacija ). Kao rezultat u periodu nakon deset godina procenat povratnih proširenih vena je oko 60 %, a te vene nije moguće lečiti klasičnim operativnim zahvatima već se mora primeniti neka od savremenih metoda operacije.
Komplikacije koje se mogu javiti primenom ove operativne metode lečenja proširenih vena mogu biti oticanje noge usled ozlede limfnig žlezda, ožiljci i estetski problemi na nozi ili loša reakcija na opštu ili lokalnu anesteziju.
Zbog svega ovoga, poslednjih godina stripping je zamenjen novim savremenim operativnim metodama lečenja, kod kojih je manji rizik od neželjenih dejstava, koje su manje ili potpuno bez bola, kod kojih nema ožiljaka, oporavak je brži a radna sposobnost trenutna. Mađu njima su operacija vena radio talasima, operacija vena laserom i kao najnovija i najbolja metoda operacija vena vodenom parom.
Sam stripping je takođe prošao određene modifikacije, pa se danas može izvoditi uz manje povređivanje okolnih tkiva (atraumatski striping, PIN stripping) ili u lokalnoj anesteziji.
Naša iskustva u radu na VMA i u našoj Specijalnoj bolnici govore o tome da savremene metode lečenja mogu dati dosta puzdanije rezultate, i da se mogu primeniti na veliku većinu pacijenata. Ovde posebno ističemo metodu operacije vena vodenom parom, čije smo operativne procedure usvojili među prvima u Evropi, a zasigurno prvi i jedini na balkanu.
Procedura koja se primenjuje za lečenje bolesti vena koje su praćene postojanjem rana na potkolenici. Primena klasične operacije vena u hirurškom rešavanju venskih rana najčešće nije moguća i jako je traumatična. SEPS procedurom rezovi se prave na zdravoj koži, daleko od rane. Cilj operacije je da se otkloni uzrok nastanka rane.
Operacija se izvodi uz pomoć kamere gde se kroz malu ranu na koži uvodi kamera ispod omotača mišića, sa ciljem da se pronađu vene spojnice između površnih i dubokih vena. Kroz ove spojnice krv normalno teče od površnih ka dubokim venama.
Kod bolesnih stanja tok je obrnut i zbog visokog pritiska u površnim venama nastaju rane ( ulcus cruris).
Kad se pronađu ove vene spojnice, one se podvežu , čime se smanji pritisak u površnim venama. Na taj način se stvore uslovi za zarastanje rane bez ikakvog rezanja kože u okolini rana.
Kod dugotrajnih upala površnih vena nogu dolazi do zadebljanja omotača mišića potkolenica i njihovog pretvaranja u zadebljlu ploču bez elastičnosti. Napredovanjm bolesti čitav obim potkolenice u donjoj polovini bude kao u oklopu, sužen, tako da su svi krvni sudovi pod stalnim pritiskom i suženi.
Zbog ovoga je značajno smanjen protok krvi kroz duboke vene , a povećan kroz povšne vene. Time se podstiču dalje upale i zadebljenje mišićnog omotača.
Cilj ove operacije je da se zadebljli mišićni omotač preseče, tj otvori duž čitave unutrašnje strane potkolenice, tako da se duboke vene oslobode pritiska. Operacija se izvodi kroz mali rez na zdravoj koži i specijalnim instrumentom se potkožno ( bez rezanja kože ) otvara mišićni omotač sve do gležnja.
Operacije vena „bez reza“ su intervencije kojima se rešava funkcionalni i estetski problem proširenih vena. Kod klasične operacije, glavna vena se fizički odstranjuje, a kod operacija „bez reza“ ona ostaje na svom mestu, ali se izbaci iz funkcije.
Pricip ovih operacija je da se, uz korišćenje visoke energije izazove opekotina u glavnoj površnoj veni noge, sve do njenog ušća u duboku venu. Opečena vena se pretvara u ožiljak i ima izgled vrpce koja se kasnije razmekša i resorbuje.
Ove procedure se uvek izvode na temperaturi od 1200C unutar vene, a da bi se sprečila opekotina ( posebno kože), oko tretirane vene se ubrizgava velika količina hladnog rastvora sa anestetikom.
Za izvođenje ovih operacija se koriste različiti aparati čiji generatori proizvode visoku temperaturu.
U Specijalnoj hirurškoj bolnici „Hirurgija dr Drašković“ Primenjuju se sledeće metode operacije vena „bez reza“:
Autor: Prim. dr sc med. Miroljub Drašković, opšti i vaskularni hirurg